Prezime kao odraz višestrukih uloga
DOI:
https://doi.org/10.15291/csi.3516Ključne riječi:
antroponimija, hrvatski, francuski, identitet, imenska formula, prezime, ulogaSažetak
U ovom se radu nastoji prikazati veza između načina tvorbe prezimena u hrvatskom i francuskom jeziku i izvanjezičnog konteksta u kojem ona nastaju. O prezimenu će se govoriti kroz prizmu triju uloga koje prezime preuzima, društvenu, diskurzivnu i jezičnu. Stoga ćemo se u radu osobito baviti imenskom formulom u počecima njezina nastajanja na primjerima uzetima iz povijesnih izvora kojima će se ilustrirati kako određeni diskurzivni kontekst u kojem je potrebno identificirati osobu, npr. uloga osobe u pravnom dokumentu ili orfanotrofijska knjiga, utječe na način imenovanja. Dat će se povijesni okvir razloga za proširenje imenske formule pridjevcima koji se tijekom razvoja formule pretvaraju u prezimena kao i uloga jezičnih elemenata u sustavu identifikacije. Isto tako pokazat će se da jezik, francuski ili hrvatski, izabire tvorbeni model sukladno svojim inherentnim jezičnim svojstvima, ali i u skladu s diskurzivnim osobitostima i potrebama teksta. Vidjet će se da morfološke i sintaktičke osobine imenske formule i samog prezimena odražavaju izvanjezičnu stvarnost, ali i da ta obilježja nisu isključivo onomastička već i općejezična obilježja.
Preuzimanja
Reference
Babić, Stjepan. 2002. Tvorba riječi u hrvatskome književnome jeziku. Zagreb: HAZU.
Barić, Eugenija i dr. 2005. Hrvatska gramatika. Zagreb: Školska knjiga.
Baylon, Christian i Paul Fabre. 1982. Les noms de lieux et noms de personnes. Paris: Nathan.
Beaumaine, Frantz. 1953. “Exposé historique et juridique de la particule de comme preuve de noblesse”. Revue Internationale d’Onomastique 1: 31–44.
Benvensite, Émile. 1966. “Structure des relations de personne dans le verbe”. Problèmes de linguistique générale I. Paris: Gallimard: 225–236.
Bertoša, Mislava. 2003–2004. “Prezimenski sufiksi i kulturna heterogenost”. Folia onomastica Croatica 12–13: 61–74.
Billy, Pierre-Henri. 1995. “Nom propre et nom commun au Moyen Age”. Nouvelle Revue d’Onomastique 25–26: 19–35.
Billy, Pierre-Henri. 1996. “Methodologie de l’anthroponymie”. Nouvelle Revue d’Onomastique 27–28: 3–12.
Billy, Pierre-Henri. 2005–2006. “La transmission du nom en France aux XIème – XIVème siècles”. Nouvelle Revue d’Onomastique 45–46: 43–58.
Bjelanović, Živko. 1995. “Tvorbeni prsten kao model opisa antroponomastičkih tvorenica”. Filologija 24–25: 61–68.
Blanche-Benvensite, Claire, Mireille Bilger, Christine Rouget, Karel Van Den Einde i Piet Mertens. 1990. Le français parlé : études grammaticales, collection Sciences du langage. Paris: Éditions du CNRS.
Bourin, Monique i Pascal Chareille. 2002. “Colons et serfs dans le polyptyque d’Irminon: quelles differérences anthroponymiques”. Genèse médiévale de l’anthroponymie modèrne V-1. Tours: Presses universitaries François-Rabelais: 31–135.
Bromberger, Christian. 1982. “Pour une analyse anthropologique des noms de personne”. Langages 66: 103–124.
Brunot, Ferdinand. 1953. La Pensée et la Langue. Paris: Masson et Cie.
Dauzat, Albert. 1951. “Les suffixes des noms d’habitants en français”. Revue Internationale d’Onomastique, 3, 1: 1–8. https://www.persee.fr/doc/rio_0048-8151_1951_num_3_1_1173 (pristup 1. ožujka 2021.)
Dauzat, Albert. 1977. Les noms de famille de France, édition revue et complétée par M.-Th. Morlet. Paris: Librairie Guénégaud.
Dauzat, Albert i Marie-Thérèse Morlet. 1994. Dictionnaire étymologiques es noms de famille et de prénoms de France. Paris: Larousse.
De Felice, Emidio. 1978. Dizionario dei cognomi italiani. Milano: Oscar Studio Mondadori.
Descoutures, Virginie. 2015. “Les noms de femmes et sa transmission”. La Découverte Mouvements 82, 2: 43–48. https://www.cairn.info/revue-mouvements-2015-2-page-43.htm (pristup 28. veljače 2021.).
Dubois, Jean i Françoise Dubois-Charlier. 1999. La dérivation suffixale en français. Paris: Nathan.
Faure, Roberto; María Asunción Ribes i Antonio García. 2001. Diccionario de apellidos españoles. Madrid: Espasa Calpe.
Fine, Agnès i Françoise-Romaine Ouellette (ur.). 2005. Le nom dans les sociétés occidentales contemporaines. Touluse: Presses Universitaires du Mirail.
Frančić, Anđela. 1996. “Pregled mijena imenske formule i osobnog imena u njoj (na primjerima iz međimurske antroponimije)”. Rasprave Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje 22: 17–36.
Frančić, Anđela. 2006. “Što je osobno ime?”. Folia onomastica Croatica 15: 71–80.
Gadet, Françoise. 1997. Le français populaire. Paris: PUF.
Gary-Prieur, Marie-Noëlle. 1994. Grammaire du nom propre. Paris: PUF.
Gary-Prieur, Marie-Noëlle. 2005. “Où il est montré que le nom propre n’est (presque) jamais ‘modifié’”. Langue française 146: 53–66.
Gortan, Veljko, Oton Gorski i Pavao Pauš. 1960. Latinska gramatika. Zagreb: Školska knjiga.
Haddad, Élie. 2016. “Noms de famille et noms de terre dans la noblesse Française à l’époque moderne”. Annales de démographie historique 131, 1: 13–36. https://www.cairn.info/revue-annales-de-demographiehistorique-2016-1-page-13.htm (pristup 28. veljače 2021.)
Halliday, Michael Alexander Kirkwood. 1985. Spoken and Written Language. Victoria: Deakin University.
Hilje, Emil. 1995. “Imena zadarskih plemićkih porodica u kasnosrednjovjekovnoj toponimiji zadarskog kraja”. Folia onomastica Croatica 4: 67–74.
Iglesias, Hector. 2002. “Sur le toponyme Gasteiz: origine et signification”. Fontes linguae vasconum: Studia et documenta 34, 89: 129–138.
Jakić-Cestarić, Vesna. 1977. “Zadarska ženska osobna imena u 13. stoljeću – odraz i rezultanta prethodnih simbiotskih procesa u gardu i porijekla njihovih doseljenika”. Radovi Instituta JAZU u Zadru 24: 143–223.
Janeković-Römer, Zdenka. 1992. “Rodbinski odnosi u dalmatinskom društvu 13. i 14. stoljeća”. Historijski zbornik 1, XLV: 179–194.
Jelić, Roman. 1976. “Potalijančivanje hrvatskih prezimena u Lastovu i dodatak popisu potalijančenih prezimena u Zadru”. Radovi Centra Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zadru. 22–23: 293–317.
Juran, Kristijan. 2005. “Blatska antroponimija 14. stoljeća”. Blato do kraja 18. stoljeća 3. Blato: Općina Blato: 77–97.
Kirchhoffer, Sonja i Barbara Vodanović. 2012. “Metodološki pristup proučavanju antroponimije na primjeru zadarskih dokumenata iz 1289. godine”. Historijski zbornik 2, LXV: 305–365.
Kleiber, Georges.1981. Problèmes de réfénce : description définies et nom propre. Metz: Centre d’analyse syntaxique de l’ Université de Metz – Paris: Klincksieck.
Kremer, Diter. 1992. “Antroponomastik”. Lexikon der Romanistischen Linguistik (LRL), Band VI, 1. Tübingen: Max Niemeyer Verlag: 457– 470.
Lebel, Paul. 1949. Les noms de personnes. Paris: PUF.
Lebel, Paul. 1952. “Noms de personnes bourgignons en -ey, et en -et”. Mélanges de philologie romane afferts Karl Michaëlsson. Göteborg: 292–294.
Lévi-Strauss, Claude. 1990 [1962]. La pensée sauvage. Paris: Plon.
Loi n. 2002-304 du 4 mars 2002 relative au nom de famille.
Lončar, Ivana. 2021. “Nadimački sustav u imotskoj krajini na primjeru obiteljskih i osobnih nadimaka u Gornjim Vinjanima” u tisku.
Maletić, Franjo i Petar Šimunović. 2008. Hrvatski prezimenik, sv. 2. Zagreb: Golden marketing – Tehnička knjiga.
Marcato, Carla. 1996. “Morphologie et formation des mots des plus anciens noms de persone: domain romain”. Les noms propres. Manuel international d’onomastique. Berlin – New York: Walter de Gruyter.
Marević, Jozo. 2000. Latinsko-hrvatski enciklopedijski rječnik. Zagreb: Marka – Matica hrvatska.
Marković, Ivan. 2008. “Hrvatska apozitivna sintagma i sintaksa imena”. Folia onomastica Croatica 17: 119–137.
Martinet, André. 1986. Des steppes aux océans. Paris: Payot.
Moguš, Milan. 1982. “Prezimena nalik na imena”. Onomastica Jugoslavica 10: 163–164.
Moignet, Gérard. 1973. Grammaire de l’ancien français. Paris: Edition Klincksieck.
Morlet, Marie-Thèrese. 1991. Dictionnaire étymologique des noms de famille. Paris: Perrin.
Nosić, Milan. 1993. “Tvorba andronima, patronima i metronima u zapadnoj Hercegovini”. Folia onomastica Croatica 2: 47–55.
Nyrop, Kristoffer. 1904-1930. Grammaire historique de la langue francaise VI. Syntaxe. Particules & Verbes. Copenhague: Gyldendal.
Perić, Olga. 1981. “O morfosintaksi srednjovjekovnog latinskog u djelu Tome Arhiđakona Splitskog”. Suvremena lingvistika 21: 3–17.
Peti, Mirko. 1999. “O tzv. sadržaju imena”. Folia onomastica Croatica 8: 97–121.
Picoche, Jacqueline i Christiane Marchello-Nizia. 1998. Histoire de la langue française. Paris: Nathan (réédtion 2008, Edition Vigdor).
Putanec, Valentin i Petar Šimunović. 1976. Leksik prezimena SR Hrvatske. Zagreb: Institut za jezik – Nakladni zavod Matice hrvatske.
Riegel, Martin; Jean-Christophe Pellat i René Rioul. 19943. Grammaire méthodique du français. Paris: PUF.
Saarlema-Maunumaa, Minna. 2005. “The functions of semantically transparent given names in anthroponymic systems”. QuadRion 1: 157–169.
Skračić, Vladimir. 2011. Toponomastička početnica. Osnovni pojmovi i metoda terenskih istraživanja. Zadar: Sveučilište u Zadru.
Stotz Peter. 1998. Handbuch zur lateinishen Sprache des Mittelalters. München: Vieter Band, Verlag C.H. Beck.
Šimunović, Petar. 1995. Hrvatska prezimena. Zagreb: Golden marketing.
Tanocki, Franjo. 1986. Rječnik rodbinskih naziva. Osijek: Revija.
Tekavčić, Pavao. 1972. Grammatica storica dell’italiano III. Bologna: Il Mulino.
Tesnière, Michael. 1975. “Les patronyms les plus fréquents en France. Essai de methodologie”. Revue internationale d’onomastique 27–28: 1–16.
Vaxelaire, Jean-Louis. 2007. “Ontologie et dé-ontologie en linguistique: le cas des noms propres”. Texto! XII, 2. www.revue-texto.net/Inedits/Inedits.html (pristup 25. veljače 2021.).
Vekarić, Nenad. 1992. “Prijedlog za klasifikaciju Peljeških imena”. Anali 30: 55–78.
Velcic-Canivez, Mirna. 2012. “Quelle importance ont les noms d’auteurs dans le discours historique? Les savants, les puissants et les inconnus”. Cultura. Revista de Historìa e Teoria das Ideias 29: 157–178. https://doi.org/10.4000/cultura.1114 (pristup 1. ožujka 2021.).
Vodanović, Barbara. 2005. “Osobna imena na Pašmanu”. Folia onomastica Croatica 14: 201–216.
Vodanović, Barbara. 2007. “Toponimi antroponimnog postanja na Ugljanu”. Toponimija otoka Ugljana. Zadar: Sveučilište u Zadru.
Vodanović, Barbara. 2010. “Morfologija prezimena, pokazatelj pripadnosti obitelji”. Peti međunarodni interdisciplinarni simpozijum “Susret kultura”. Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet: 755–762.
Von Nell, Adelhaid. 1974. “Les noms de famille et les prénoms en Allemagne”. Noms et prenoms: aperçu historique sur la dénomination des personnes en divers pays. Dolhain: Ordina Editions.
Zakon o osobnom imenu, NN 69/92, pročišćeni tekst zakona NN 118/12, 70/17, 98/19.
Znika, Marija i Maja Znika. 2014. “Neke zamjedbe uz sintaksu imena”. Folia onomastica Croatica 23: 267–276.
Zonabend, Françoise. 1987. [1977]. “Pourquoi nommer?”. L’identité. Paris: PUF: 257–279.
Zonabend, Françoise. 1980. “Le Nom de personne”. L’Homme. Formes de nomination en Europe 20, 4: 7–23.
