U testamentu dubrovačkog krojača Raca1 iz god. 1363. nalazimo dvaput oblik chebre u značenju »koze«: »Anchora digo a vuy che ago IIII chebre a Stoycin de Macos. lo li ago dar ypp. III per debito. Vendi lu bou e le chebre et da li dinerj ala uxor mia Vidna: Se paga li debiti.« Kad sam 1955. god. pročitao u Državnom arhivu u Dubrovniku taj tekst, pomislio sam na etimološki neobjašnjen izraz kebara, o kome ARj. 4, str. 930, daje podatke za Dubrovnik i pobliže neodređen dio Hercegovine: »Kebara f. kao psovka (i u šali) starome ženskom čeljadetu. — U naše vrijeme u Dubrovniku »Stara kebaro!« P. Budmani. I u narodnoj zagoneci: Zaždih babu kebaru, sva izgorje živa, a žile ne mogoše.
