U predgovoru izdanja Istočni biser Jovan Jovanović Zmaj piše 15. februara 1860. g.:1 »Krasni prevodi Daumerovi i Bodenštetovi osladili su mi pre 7-8 godina istočno pesništvo. Čitajući Hafisa i Mirzu Safija prevodio sam onda više ovde nalazećih se pesmica, ali počem ono pravi prevodi nisu, već tako reći preporođene (nachgebildet) pesme Hafisa i Mirze Safija, to sam po njima i ja tako isto radio; a ovamo težeći bliže izvoru doći, čitao sam Hamera i druge mnoge koji su verno prevodili [i] o istočnome pesništvu što pisali. — Ono što sam u docnije vreme pisao još se manje srne strogo prevodom nazvati, jer sam više puta i nemajući koga pesnika pri ruci, sećajući se samo njegovih pesama u duhu njegovom pevao, preporađao — kako li da se izrazim; daklem, ovde ima više mojih misli i izražaja, za koje upravo ni sam ne znam jesu li moji ili tuđi. . .«. G. 1869. Zmaj javlja Đorđu Rajkoviću, između ostaloga, i ovo:2 ». . . Evo . . . vam ovde za Maticu nekolicina pesama Mirze-Safija. Ja sam sad Mirzu-Šafija celog preveo i izlazi podebela knjižica, — neke sam pesme ... iz Bodenšteta preveo, neke sam po njemu preradio — a ima i bogme i koje sam Mirzi-Šafiju podmeto, za koje se on srditi neće, jer nije živ, a nije nikad živ ni bio. To je fingirat pojeta, kome je Bodenštet svoje pesme podmeto, a što ne bi i ja neke moje, koje su u tom duhu, pa ne kvare harmoniju«. Mi tragamo od 1937. g. za izvorima Zmajevih prepjeva i prerada s njemačkoga jezika. Budno smo čitali prevode i prepjeve istočnih pjesnika na njemačkome jeziku do kojih smo mogli doći u bogatim bibliotekama u Berlinu, Minhenu, Beču, Visbadenu i drugdje. Za vrijeme svoga boravka u Beču 1975. g. proučili smo sve prevode i prepjeve J. Hamera Purgštala. U bečkoj Nacionalnoj biblioteci našli smo i Purgštalovu Istoriju osmarilijskog pjesništva do današnjega vremena (Geschichte der Osmanischen Dichlkunst bis auf unsere Zeit). Temeljito smo proučili to Hamerovo djelo i utvrdili da se Zmaj za vrijeme svojih boravaka u Beču uveliko koristio njima.
