Autor razmatra Husserlova istraživanja neobjektivirajućih akata unutar tradicionalne problematike (Aristotel i sljedbenici), da li pitanje jeste ili nije sud. U XIX st. pitanje jeste shvaćeno kao sud. kao iskaz o zahtjevu za poukom, neuvažavanjem razlike između istinstvenosti i neistinstvenosti (Bolzano), i uvažavanjem te razlike, shvaćanjem iskazne riječi kao dvostrukog suda (Sigwart). Husserlovo stanovište prije Logische Untersuchungen (do 1900) odbacuje udvajanje suda. Njegovo pak postignuće iz tog perioda jeste, da su izrazi neobjektivirajućih akata praktična, komunikativna, važna izdvajanja iskaza ili drugih izraza objektivuajućih akata. Dalje, razmatra se pasivno i aktivno modaliziranje u okviru teme upitivanje kao višeslojno nastojanje za prevladavanjem modaiiziranja posredstvom sudovne odluke (§15. iz Analysen zur passiven Synthesis - 1918 - 1926), s namjerom poređenja razvoja i postignuća problematike pitanja iz Erfahrung und Urteil (1939) metodskim slijeđenjem Husserlovog fenomenologijskog postupka koji eksplikaciju (tumačenje) pojma postavlja kao deskripciju (opisivanje). Ontologijski problem pitanja u M. Heideggera autor razmatra u okviru ontologijskog anti-psihologizma (Neuere Forschungen über Logik - 1912 i Die Lehre vom Urteil im Psychologismus - 1913), da bi se metodski istaknuo obrnuti postupak fungiranja ’fenomenologijske deskripcije’ kao ’tumačenja'. Dovodi se u vezu struktura-kao razumijevanja’ sa ’hermeneutičkim krugom’ i ujedno Heideggerovo produbljivanje vodećeg pitanja metafizike u pravcu izvorišta koje se raskriva u su-odnosu strukture bivstva i vremena.
